Jutro će promeniti sve: slučaj Filip

Evo nas, nastavljamo tamo gde smo juče stali! Svakom liku iz serije biće posvećen po jedan od narednih postova. Počećemo sa Filipom, junakom čiji je povratak početna tačka radnje.

Fotku sam preuzela sa neta, tačna lokacija: x

Filip, dečko koji obećava, student generacije na ETF-u, stipendista, mlada nada i roditeljska uzdanica, vraća se u Beograd nakon godina provedenih u Americi iz razloga koji nisu otvoreno izrečeni, ali nagovešteno je da se zasitio trke i unovčavanja sopstvenog znanja i dara u trulom kapitalističkom poretku i da dolazi u Srbiju kao davljenik koji se nasukao na pustom (jalovom) ostrvu. Filipova situacija posebno je uspešno oslikana u sceni u kojoj se njegov motivacioni govor pred učenicima škole koju je pohađao pretvorio u ispovest nekoga ko je kroz čitavu mašineriju sistema prošao, pa dobro zna i cenu i posledice uspeha. Njegovi razlozi uprkos svim bolnim previranjima kroz koje prolazi nikome nisu jasni, a niko se i ne trudi posebno da ga razume, roditeljima je više stalo da sačuvaju svoj ugled i da ga najpre po svaku cenu vrate u Ameriku, a kad im to ne uspe, da ga nateraju da se što pre zaposli u Srbiji, sestra i prijatelji imaju svoje probleme (a počeće da se otvaraju jedni prema drugima tek na polovini serije), njegova devojka Ines je zadovoljna svojim profesionalnim životom pa nema razumevanja za njegovu krizu, a i više ga doživljava kao svoju pratnju nego kao ravnopravnog partnera. Po povratku, nesnađeni Filip upada u sukobe sa zakonom, zbog droge i saobraćajnog prekršaja, pa na kraju od uglednog softverskog inženjera postaje društveno–korisni radnik gradske čistoće. Srozavanju u inače vrlo perspektivnoj i traženoj struci doprinosi, pored činjenice da ljudi izgleda teško praštaju uspeh pa za najdarovitijeg mladog čoveka odjednom nisu više zainteresovani ni fakultet ni druge institucije, a ni kolege sa fakulteta, i Filipova zasićenost bespoštednim zakonima tržišta rada. Zbog toga on upada iz greške u grešku, pa želeći da sačuva intelektualnu i profesionalnu samostalnost najpre se prepušta životarenju i roditeljskim jaslama, pa pomoć traži od profesora sa fakulteta, zatim predlaže svoj projekat policiji, radi studentima seminarske radove.

Gradativno snižavanje perspektivnog mladića kulminira radom u Gradskoj čistoći, a zapravo ništa manje i neuklapanjem u agresivnu i izveštačenu korporativnu atmosferu u firmi oličenu u kapsuli za analizu ličnosti, u kojoj ljudi postaju pokusni kunići veštačke inteligencije i nezaustavljive trake kapitalističkog sistema. Kako mu je Andrej i stavio do znanja, neko drugi jedva čeka da zauzme njegovo mesto, jer je u eri štancovanja i masovne proizvodnje u kojoj se polako brišu svi parametri individualni kvalitet potpuno nebitan i lako zamenljiv. Na kraju je jedino rešenje za očuvanje preostalog dostojanstva kreiranje video igrica, koje otvara mogućnost da se u nekom vidu stvarnosti ipak učestvuje, zajedno sa društvenim otpadnikom Jakšom.

Kao i svi geniji, i Filip pokazuje osobine poput introvertnosti, nesnađenosti, neprilagođenosti, a ponekad ume da bude i sebičan i manipulativan, kao u onoj sceni kad se skine u gaće da bi naterao Jakšu da pođe sa njim na sastanak.  Ipak, iz njegovih usta su izašle i najpametnije ironične opaske u seriji, pa ne možemo da se ne prisetimo kako je majstorski nasankao roditelje u prvoj epizodi na svadbi ili kako je „spustio“ Borisa nezavisnog novinara na njegovoj snobovskoj zabavi. Na kraju serije vidimo da je Filip uspeo da nađe svoj mir (u neizvesnosti, doduše, ali ona je u ovoj zemlji ionako neminovna propratna pojava u životima pripadnika mlađe generacije), tako što je poslušao sebe i uradio ono što oseća i želi, a ne ono što okolina od njega očekuje i u skladu sa tim vrši pritisak. Tako je umesto isprogramiranog načina života u firmi koja je tipična kapitalistička nuspojava sa sve izveštačenom ljubaznošću i timskim duhom i autoritativne i manipulativne devojke odabrao kreiranje igrica u kome makar nikog neće imati nad glavom i Sašu sa kojom može da bude ono što jeste bez griže savesti.

O Filipu toliko, osim ako vi nemate nešto da dodate? U tom slučaju, priču o njemu možemo da nastavimo u komentarima. 🙂 A kome će biti posvećen sledeći post saznajte sutra, na istom mestu!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s