Jutro će promeniti sve: slučaj Saša

Nastavljamo druženje sa našim protagonistima, a ovo jutro biće posvećeno Saši! Buntovnica u svakom mogućem smislu, od seksualnih sloboda (mada smo, paradoksalno, najviše smelosti i eksperimenata na ovom planu videli od stidljive Anđele), do podrivanja svih vrsta autoriteta. Prema svemu u životu odnosi se sa ironijskom distancom, a fore su joj poprilično urnebesne – ja sam se najviše oduševila onoj za uslovni refleks u prvoj epizodi, ali bilo ih je…

Rezultat slika za jutro ce promeniti sve sasa
Evo gde sam našla ovu fotku x

Međutim, kako se radnja razvija, gledaoci počinju da uviđaju da Saša nije baš tako jaka i samostalna osoba kakvom se činila na prvi pogled… Ona se ironijski odnosi prema majci i njenim pogledima na svet, ali zato svako malo zagrebe na njena vrata čim zafali love, podsmeva se očuhu Borisu, ali ipak ne propušta njegove snobovske zabave, živi „samostalno“ sa cimerkom po svaku cenu i kad nema nikakvih novčanih primanja, pritom se ne odričući luksuza (jedenja po restoranima i slično), a na kraju čak i kad ona i Ljuba otvore restoran opet je keva umešala prste i pogurala stvar… Ovaj raskorak između ciničnog pogleda na svet i ekonomske zavisnosti od roditelja i između želja i mogućnosti karakterističan je za predstavnike „onemogućene generacije“, pogotovo što je Saša dete iz disfunkcionalne porodice.

Manipulativne tendencije koje su prisutne u ponašanju svih roditelja u seriji najizraženije su kod Sašine majke Svetlane, pogotovo na početku, kada se žena duri zbog toga što je Saša posetila oca koji je na samrti i slično… Uopšte, sa jedne strane kod nje imamo taj neuobičajeni način života za „stariju“ generaciju – te meditacija, te astrologija, te alternativna ishrana, što bi po svim parametrima trebalo da znači jednu hipi, veselu mamu, a sa druge strane imamo potpuno šikaniranje ćerke, infantilno durenje i večito izigravanje žrtve… Odrastanje uz ovakvu majku kod Saše i njenog razmaženog polubrata stvorilo je istu posledicu, otuđenost, iako im je pristupila na različite načine, Saši stvarajući joj konstantan osećaj krivice, a njenom bratu oslobađajući ga bilo kakve odgovornosti. U suštini, Svetlanino nezadovoljstvo (život u nesrećnom braku i povređenost koju vuče iz veze sa Sašinim ocem) prenosi se na odnos prema deci, odnosno, u porodici se lične frustracije prenose u skladu sa starosnom i ekonomskom hijerarhijom između članova.

Otuđena od majke, očuha i brata, susrevši se sa ocem bez koga je rasla tek kad je bio na samrti i ne razvijajući dalje odnos sa polusestrom i maćehom, Saša jedinu istinsku porodicu ima u svojim prijateljima i zato se za kult „fantastične četvorke“ drži grčevitije od svih. U situacijama kada je želela da zaštiti sebe, ona se i nehotice često pretvarala u izdajicu, kao onda kad je prodala sliku Dejvida Bouvija koju joj je Filip poklonio, kad je prećutala Anđeli vezu sa Filipom, ili kad je da bi se izolovala od situacije sa Filipom otišla kod bivšeg dečka iako je znala koliko je nastabilan (mnogima se nije dopala ova epizoda, a meni jeste, zato što je dramski efekat u njoj bio opak – kako je malo potrebno da se kula od karata sruši kad se čovek bori protiv svoje prirode).

Saša je lik koji najviše zavisi od svoje okoline i koji se najpre prepušta pasivnom pretrajavanju i životnoj stihiji. I kada je išla kod očuha na proslavu, Filip je morao da ide sa njom, i kada se svetila sadašnjem vlasniku kafića koji je držala uradila je to sa Anđelom, čak je i u izolaciju pobegla kod bivšeg dečka, svaki posao je dobila preko majke, restoran je otvorila sa Ljubom… A kafić, koji je bio jedina njena samostalna aktivnost (mada Svetlana u jednom trenutku naglašava kako joj je konstantno pozajmljivala novac dok ga je držala), pukao je posle par epizoda, što opet ne govori samo o njenom karakteru već i o položaju mladih koji danas gotovo ništa ne mogu ukoliko nema nekog starijeg (bilo po godinama, „činu“ ili džepu) da stane iza njih. Iako deluje drsko i odvažno, Saša u suštini zazire od konflikta, zbog čega je trpela novu cimerku kad se Anđela odselila kod Miroslava iako se videlo da joj ne prija, a svojim prijateljima je radije prećutkivala probleme i distancirala se ako se makar i nazirala opasnost od suočavanja.

Kada su se Saša i Filip smuvali, zezali smo se da je scena urađena po ugledu na „Seobe“, jer gospoža Dafina otkad je „zgrešila“ sa deverom stalno je sanjala žabe, a tu je i Zemun, i mulj, i močvara… Legli su jedno drugom kao melem na ranu u trenutku kad su oboje doživljavali svoje stresove i tuge, tad ti baš treba neko ko te zna i razume i mislim da je to razložno motivisano. Posebno je bilo simpa ono kad su otišli na splav Filipovog drugara, pa su nakon ceremonijalne i utegnute večere odlučili da se opuste, potegnu vino iz flaše i pogledaju „Slagalicu“. Ono kao, to smo mi, znamo se ceo život, zašto bismo se još i jedno sa drugim mučili i folirali. Kad su raskinuli, to je bila posledica straha, koji je njega naterao da se ponaša gušiteljski, a nju da pobegne. Mislim da je lepo što su posle celokupnog natezanja ipak završili zajedno, jer bolje je da dvoje nestabilnih koji se razumeju vide kako da se stabilizuju, nego da ih neko muštra i forsira kao Ines Filipa.

Znam da bismo još mnogo toga mogli reći o Saši, ali ja ću se ovde zaustaviti, a vi mi se najslobodnije priključite u komentarima! A koga će nam doneti sledeće jutro, saznaćete na ovom istom mestu!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s